Ivana Ćorović završila karijeru: Pamtim prvu titulu, imamo kvalitet za budućnost

Dugogodišnja srpska reprezentativka i igračica Crvene zvezde, Ivana Ćorović, odlučila je da završi karijeru posle skoro 20 godina aktivnog igranja. Vaterpolo je počela da trenira 2001. godine u Tašu 2000, a do tada je trenirala plivanje u Jadranu iz Herceg Novog, gde je odrasla i provela detinjstvo. Plivala je i u Nikšiću i Beogradu.

Sa ekipom Taša je osvojila šest duplih kruna, a potom je nastupala u inostranstvu, za turski Galatasaraj i holandski De Ham. Od 2013. je u Crvenoj zvezdi, s tim da je sezonu 2018/2019 provela u Rumuniji, gde je sa ekipom Rapida osvojila duplu krunu. U crveno-beloj kapici je osvojila pet titula šampiona Srbije i šest Kupova, dok ima i jednu titulu prvaka Turske.

Za reprezentaciju je igrala od 2004. godine i učestvovala je na tri Evropska prvenstva, dok je zbog povrede propustila Šampionat u Budimpešti, u januaru ove godine, ali je bila član stručnog štaba.

Ostaje žal zbog cele ove godine u kojoj je završila karijeru, jer najpre zbog povrede nije učestvovala na četvrtom Evropskom prvenstvu, a zatim nije imala priliku da se titulom prvaka Srbije oprosti, jer je sezona prekinuta. Ipak, Ivana je zadovoljna jer je Zvezda osvojila Kup, a mlade igračice su sazrele.

– Sezona je dobro počela, uzele smo Kup u decembru, krenule dobro i Prvenstvo, ali kao i u ostalim sportovima zbog pandemije je sve prekinuto. Imala sam želju da odigram sezonu do kraja i na taj način zatvorim krug, ali na kraju nije bilo tako. Momenat u kojem se desila povreda je bio baš nezgodan, jer je uticala na dosta nekih stvari. Doduše, ja živim sa ubeđenjem da se sve događa sa nekim razlogom, pa tako i ovo. Ono što smo mogli da vidimo u protekloj sezoni, koliko god da je kratko trajala, jeste da su mlađe igračice sazrele i pokazale da imaju veliki potencijal i prostor za napredak.

Na pitanje koji momenat iz karijere će pamtiti i da li ima nešto zbog čega žali, 36-godišnja igračica ističe momenat sa početka karijere.

– Ono što ću pamtiti je sigurno prvo osvojeno Prvenstvo sa Tašom 2000. To je bila takmica u kojoj smo bile u minusu četiri gola u poslednjoj četvrtini i imale dovoljno želje i snage da ne odustajemo i na kraju slavimo. Ono zbog čega mi je žao je što kada smo imale priliku nismo uspele da uđemo u tih čuvenih osam u Evropi. Kvalitet za to smo imale, ali nažalost nismo uspele i da realizujemo.

Ivana je dugo u domaćem vaterpolu i najbolje zna koliko je važno da igračice u toku sezone imaju što više jakih utakmica. Sada su tu Prvenstvo, Kup, Regionalna i Dunav liga…

– Slažem se, imamo veći broj utakmica sa jakim ekipama, što smo postigli kroz Dunav ligu, samim tim igračice dobijaju više iskustva i brže napreduju. Taj napredak je evidentan, ali je sa druge strane i prilično zahtevno, kako sa fizičke tako i sa psihološke strane. Da je ovakav sistem naporan, jeste, jer većinom su mlađe igračice u svim ekipama i tu do izražaja dolazi problem masovnosti, jer mi se bukvalno borimo za svaku igračicu. Prvo da dođe a onda da se zadrži u sportu. Nema ih mnogo, samim tim igraju za mlađe kategorije, za prvi tim… Dosta su opterećene, pa se često borimo i sa zasićenjem do kog dolazi tokom sezone. Događa se i da se uljuljkaju zbog toga što nema konkurencije koja opet proizilazi iz masovnosti, pa stalno moramo da izmišljamo načine da ih podstičemo i motivišemo.

Reprezentacija je takođe napredovala tokom prethodnih godina i učestvovala je na tri Evropska prvenstva u nizu.

– Na reprezentativnom nivou smo uhvatili neki kontinuitet, kroz turnire, Evropska prvenstva, kako za seniorke tako i za juniorke. Problem sa kojim smo se suočavali ranije je bio da se stalno nešto kretalo od nule, napravimo korak pa se vratimo na početak. Čim imate kontinuitet i češće se pojavljujete na međunarodnoj sceni, drugačije vas posmatraju. Samim tim i devojke imaju priliku da ih vidi neko iz inostranstva.

Srbija ima sve više igračica u inostranstvu. Ivana je takođe igrala u Turskoj i Holandiji, a sada naše reprezentativke nastupaju u Italiji, Španiji, Sjedinjenim Američkim Državama…

– Sve više devojaka igra napolju, već dugo smo mi svesni da imamo kvalitet sa kojim može da se igra u bilo kojoj zemlji. Ima i dosta devojaka koje se ne bave vaterpolom više a za koje tvrdim da su mogle da igraju u inostranstvu, samo da su okolnosti bile drugačije. Sa jedne strane, zbog malog broja igračica, to predstavlja problem za klubove, jer teško popunjavamo redove, sa druge strane je prednost na nivou reprezentacije jer dosta znači kada devojke igraju u jakim ligama.

Ivana Ćorović već nekoliko godina radi kao trener u Tašu i Crvenoj zvezdi, a takođe je u stručnom štabu reprezentacije Srbije.

– Primarni cilj koji imamo na dugoročnom planu je da pokušamo da malo popularizujemo i omasovimo sport. Trenutno ie to teže nego inače, zbog situacije sa virusom, jer su ljudi, logično, isprepadani i nesigurni, ali trudimo se da zadržimo devojčice koje imamo kao i kroz školu plivanja i vaterpola da priključimo nove. Rad sa najmlađima je od izuzetnog značaja, jer kada imate dobru školu, dobar sistem u mlađim kategorijama, onda to kasnije, na seniorskom nivou, se samo nadograđuje – kaže Ivana i dodaje da i ona, kao trener, konstantno uči.

– Naravno, kao trener moram i ja konstantno da se nadograđujem, tako da pratim i gledam kako drugi rade, postavljam pitanja kada imam nedoumice. Kao igrač sam radila sa mnogo trenera, sa različitim pristupima i načinima rada i bukvalno od svakog sam izvukla nešto. Svesna sam svojih dobrih strana kao i nedostataka, tako da se trudim da konstantno radim na sebi i napredujem. Rad sa devojkama je specifičan, psihologija je drugačija. Koliko zna da bude ispunjavajuće isto toliko zna da bude iscrpljujuće, posebno sa aspekta koji nije vezan za samu igru i trening. Međutim, sve su to izazovi koji su sastavni deo ovog posla.

Doskorašnji kapiten reprezentacije veruje da će Srbija u budućnosti moći da parira najjačim reprezentacijama.

– Uhvatili smo kontinuitet, kvalitetan rad je rezulutirao i šestim mestom u Evropi koje su zauzele juniorke u Volosu. Mislim da ukoliko nastavimo tako, možemo u budućnosti bez problema da pariramo zemljama koje su elita u ženskom vaterpolu. Ali ono što je neophodno je da se poveća brojno stanje devojaka koje igraju vaterpolo kao i broj klubova u zemlji. Kvalitet imamo ali trenutno možemo samo da sanjamo o masovnosti koju imaju zemlje koje želimo da dostignemo.

Najveći problem za ženski vaterpolo u Srbiji je to što nema puno devojčica u klubovima.

– To nam je baš veliki problem. Naš sport nije popularan kao neki drugi kolektivni sportovi, dosta ljudi i ne zna uopšte da se devojke bave vaterpolom a posebno ne da postoji u našoj zemlji, tako da na tom planu moramo dosta da radimo. Tu je i predrasuda da je vaterpolo muški sport i da devojčice nisu za to. Skroz je druga priča kada dođu na bazen, pa vide da uopšte nije tako. Nažalost, sredina u kojoj igramo je ograničavajuća što se tiče promocije i popularizacije, jer škole nemaju bazene pa samim tim je teško upoznati predškolsku i školsku decu sa vaterpolom i približiti im ga kroz neke projekte u kojima bi sarađivali sa vrtićima i školama.

Ipak, postoje neke ideje kako bi situacija mogla da se popravi…

– Mislim da postoji mogućnost da se stvari poprave. U medijima bi takođe trebali više da se angažujemo, pa možda i na taj način zainteresujemo veći broj ljudi. Sa druge strane i sistemski bi u zemlji trebalo da se menja dosta toga, kada je u pitanju sport generalno, ne samo vaterpolo. Dešava nam se da nastane problem kada devojke izostaju iz škole zbog sportskih obaveza, bez obzira na to što su im ocene dobre. Znaju nekada da naiđu na nerazumevanje. Događalo se da im u školi kažu da pošto se bave sportom to automatski znači da ne žele da uče, što stvarno nije istina i dobri su đaci i studenti. Srećom, više je prosvetnih radnika koji im stvarno daju podršku. Možda bi trebalo pronaći neki model po kom bi se lakše usklađivale školske i sportske obaveze, kao i po kom bi sportisti imali neke olakšice, kao na primer dodatnih bodova za upis u škole ili fakultete, dodatnih rokova, odnosno termina za ispitne obaveze… Borimo se i da pronađemo način i sredstva za stipendiranje, jer i to svakako predstavlja dodatni motiv. Situacija je na tom planu takođe neuporedivo bolja nego što je bilo ranije, ali svakako moramo konstantno da se trudimo da se uslovi popravljaju iz godine u godinu, pa da jednog dana dođemo do toga da imamo sponzore sa kojima bi omogućili igračicama da zarađuju od vaterpola u svojoj zemlji, kao što je to slučaj sa drugim sportovima – zaključila je Ivana, koja u šali kaže da još uvek može da se predomisli što se tiče završetka karijere.

Ženski vaterpolo klub Crvena zvezda se Ivani zahvaljuje na sjajnim igrama i trofejima i želi joj još bolje rezultate u trenerskoj karijeri.